КУЛТУРА СТАНОВАЊА У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

ТУБРАВИЋ

Ка-сам ја постила ја-нисам за ћасе запамтила, ни за дрвене кашике. Дванес проји закувам рукама, имале наћувице праве се звале и ту се просије брашно па се наспе вода па се лепо замиеша и вам се стави дрвени лопар ту се стави на средину лист и ту се ставља, вам се вуруна угреје и убациш проје и попечеш каки ... Јашта сам радила код мајке шта би после знала вам ка-сам дошла да нисам там радила. Јесам развијала коре, није било ћеро да се купи ко-ово сад кора. Лепо закувам, посолим и искидам на листиће, развијем и попечем на табли и сродиш гибаницу. У плек, плек се омасти машћу, а у кашу се ставе јаја, сир и кајмак и ти само послије узмеш оне листиће и овако нагужваш. Правили с јабукама, са дулеком, са орасима. закувам уље унутра и ставим шећера и замијесим надође ја искидам на мале листиће па растањим па опет премажем уљом па дулеком изрендам дулек на ренде. И после оно разредиш и самотам вако, омотам и буде волика лепа.

Ћеро, за то немој питати. ја-сам баш била кад је била сам девојчица кад је било рато, па иза рата није имало да се носи да се купи заратише и покупише и моја мајка преде вуну и састави да исплете џемпер вунени и од постава од кудиље што се сеје она се посеје па се обере па се покисели у води, имала је дрвена ступа доле, а озго тучак и то се ногама стуче – после се уреди, предеш и изачемо ... Дођу вако лепе повесма, нека повесма нека и кудиљчица – е тако смо ми њи ћеро, повесма се савију и с једну и с другу страну а кудиљчица само на сред средине, извучен као влас тако. Кудиљну сукњу сам носила, није имало моја ћери да се купи, е, послие је почело једно по једно пошто се заврши то рато.

А ја сам богам носила кудиљно – сукњу, лепо сашијем од постава као и овај са сукњу, а горам памучну кошуљеу и џемперчић и јелече и ... тако ишле девојчице.