КУЛТУРА СТАНОВАЊА У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

СУВОДАЊЕ

Отац је у мене био пинтор. Правио бурад, кола обуво ова дрвена за волове. То је исто кола ко саде што вучу волови премер, он је обуво те точкове, све о дрвета. После само шина се око точка обашије. Прво дрво па палци па глава. Оћеш да ти донесем да видиш? Ајд.

Алимпија ми био деда. Видиш то је мој отац радио. Ово је глава за точак, а ово се зове палци, ово, а ово наплетак. Плете се видиш само што нема сви делова струлило. Е, сад овда иде шина, гвоздена, она је дебела овако као прс па се то обува овако и ов се ударају клини гвоздени – то ковач пробуши, ту шину. Загреје па се пробуши па ов се туче ексери вако волики да не би спало то. Скоро избије то знаш. Овај ти је део дрвета и направиш круг. Е, сад овд иде совина, од кола совина – тамо је један точак, један вамо а совина је тамо посе руда препоставка, сад немам ја да ти прекажем. Руда и јарам и ваташ волове и ово се окреће. Срчаница спаја задњи и предњи део кола. Е, видиш сине та карика се зове ово, а имаје вамо и с ову страну карика само што је ово одломљено. А беочук је друго, ово за врата. Може да је читаво, па да се префарба па неди испред неке продавнице.

Имам стари казан чучавац. То је старинско исто. Ово ти је казан, оћеш д- откријем да видиш пун је воде, воде за свиње, ранимо. Он је до сто кила запремине казан. Комина – ајде да те баш објасним. Видиш сад. Зове се казан, бакрени је. То правиле казанџије у Ваљеву. Видиш ов овај прорез па ов се стави лула, кроз ово цело иде кроз ову шупљину. И овде иде ракија. Ово је горњи дево што иде овде, што веже за казан. Рећу ти. То се озго поклопи казан, он има рукавац, овда пролази ракија, иде кроз ову лулу. Ово се зове рукавац, ово је тај капак – све дрвено. А ово се зове рукавац улази у лулу. Ово је дрвено, ово се озго стави на казан. Видла си ово, а поклапа га озго. И ов се успе воде због ракије да не сагорева и она пара иде кроз ово и кроз лулу. Ово се зове капак. Ово се провуче кроз оно. Табарка. Оди сад вам да ти покажем. Ово се провуче и изађе на другу онај тамо капак она рука што има улази довде и веже са казаном, овда иде пара и изађе ракија.

И кад редим свиње, загрејем воду, кад посек тучемо. Туде се скува вода па се тури. Ово пролази кроз ово. А онај капак иде на оно ... Ово је сад прекренуто. Ово иде земљи, а ово горе. Прво се, то је комина – купи се шљива па се успе вода па то преври па после се пече шљивовица, вади се шљивовица ракија да с одвоји од комине, од шљива, па ондај овако се сипа ракија чиста ко сад ова вода, о тога се после прави љута.

Има град, а има и по гуши и по ватри. Ако гониш шљивовицу докле-год на пламен, узмеш чашицу ракинску и ватра гори под казаном, кува се ракија и бациш на жар, оно плане ракија. Од љуте ракије мож да скуваш кафу. Запалиш љуту ракију и можеш да скуваш кафу у ђезви. А шљивовица, она докле гори, а чим почне да гаси, истаљаш. Иде вода, нема јачину. Настаљаш други казан, тераш докле има комина.

Ово остало јабом од оца ка сејали кукурузе. А то је лебна фуруна. Пре су пекли и леб у овој фуруни. Сад пече у шпорету. А то је пре кад било више народа. Виш ово је фуруна ражањ се овда набије, ставиш циглику, тамо је шупљо има рупа, знаш за ражањ дужи ражањ. Загрејеш вуруну, зна се температура колика је, зна се кад побели цигла, зна се. печеш ондај у плековима. Наћуве звало се.