КУЛТУРА СТАНОВАЊА У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

МРАВИЊЦИ

Радила сам све и жела ручно и чупала уже, правила везала снопље, трпала прије кажу облице, снопље сијена, косила орала ... прела, плела ... ткала, прела вуну, прела тежину, прије – кудиљу и опредеш, ми зовемо кудиља, Ваљевци они зову кудиља а ми тежина, а прешли смо Ваљеву и ми. А ми смо Ужичани били. А тежина она, она се посије семе, обереш прве, обрежеш горе и доље у мочило носи се, метне се, биде три недиље кисели се. Послије повадимо из мочила, разастремо, осуши се, ступа је била ка тучу, тучу жене. Направе људи ступу неку, неко направи по двоје туче, ал неко ко је научио па само туче. По сто ручице, данас туче – по триста. Е, послије на огребачу, жене сазову оно гребенаље. Гребенамо. То је се извуче влас. Кучине .... па остане у гребенима и ондај оно влаше – повјесма на гребачу, перајицу. Продавали и људи .. Све се сад побацало. И разбој и челкрклија, има чекрклија овако моташ и горам предеш калем доље има, напредеш по два-три калема. Моташ на матовило па бројиш на пасма. У колко ти је брдо, ако ти је осам ттолико пасам да ти буде ако ти је осам ондај мећеш четри аршина, четри жице. Јеси сновала? Јесам и сновала све, све. Имало је оне витлове, па сам моро да снујем. То имала свака ткачница у Ваљеву. То сад нема. И направе оне витлове и горе метну с обумјеру колко си напро те пређе. Обомјера се метне о конац и горе на-ну липовину обомјеру одмоташ и посље по томе оснујеш разбој има што се навија брдо оно стаљаш пасмиће – јој бок те, ја-сам после пошто отишле и нисам те витлове имала. Ја на земљи оснујем. Побијем три коца напред и два позади. А један на средину, ако ми је доста те пређе, видиш ту метнем то се зову чини. Видиш, вако иде туде и вако се снује. И овде се увучу штапци и ту и дољам расијече се и нити. Нитила сам ните. То је све ... Ткемо у четри нита прво уводиш онај први, па други, па трећи четврти. Ако уводиш у два, прво без – у нит па у други и тако уведеш пређу. Он исто додаје, а ја провлачим у брдо. Почионица се зове јој ... сачувај боже. И послије се изатке тај без. Памука није било ратно је стање било ћут. И ка то се то изатке, ондај у парионицу заљева се цијеђом, пепелом. Прво с укува пређа, па се ондај изатке, па пошто се изатке мораш да заљеваш онај без да обијелиш, да с омекша да обијели се. И то се убијели ко пребијели снијег, шијемо људима кошуље, нама комбизоне. Шила сам и ја имала сам машину немачку, тешки сингер. Ка-сам ово имање купила ја сам је морала продати. Донијела из рода. Неки шифоњерић, ил даду два сандука ... није било јоргана, није било душека, дијете. Сламарице биле, ћут.