КУЛТУРА СТАНОВАЊА У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

БРЕЗОВИЦЕ

Како ти је кућа изгледала де си се родила и де си се одгајила? Ено је и сад није оборена. Кућа јеввелика са четри оделења на четри стрије, а на четри воде. Патос био и шпорет. Ја-сам запантила вако беле шпорете. Имало је земљани по кућама и ис куће се ложи из огнњишта тамо у собу. У нас је био патос у кући у целим собама. И кодничић је имо, ено и саде целокупни стоји. У сали смо кујну имали и ту је се кувало, јело, а у собама смо спавали.

Једно време су били, запамтила сам ћасе, ал нисам ја јела из ћасе. Ми-смо имали оне плекане тањире Јесу то били празници? Кат празници после ... и биле су дрвене кашике и ножева је било по један-два. Били су ножеви вако дрвене корице. Виљушке су биле оне после од алуминијуна, оне беле и почеле су и кашике. Имали смо креденац лепо урађен, фарбат фарбом и имо је поличице. И тако је то стајало у нас у тим полицама. А имале су ове атуле, ко што су имале оне старе куће. То-је скроз вако, све пошивено дрветом. Ту су све вратица и преграци и туд је исто народ држо ссудове. И мало то почадиш, ложи се ватра. На селу људи правили, имали су тестерицу и ону брадву као сикира, само-је мало савијена. И имали су ону макљу, она је насађена овако, оно гладе. То-је владало дуго и Тито је умро био, то-је владало. Ти сат шлипери пре сечу букву, па исечу оно за пругу. А имала је тестера, то струже. Направе они горе, оно је урамљено, ко-гој сад овај астал. Овде је та тестера, а овде је, на пример, ударена мотка у четврт. Направи се она горе, ко један што праве се ови сантрачи на колима. А то исто стави се на шинска кола. И то се направи као скела, ту се подижу ваљци и онда се том тестером струже. Имала тестера кладара.

Ти су моји били у тто време богати. Имали су ваденицу, па млели с воловима, окретали волови. Имали су ову машину вршаћу, то-су исто врли са воловима и све окретали на круг. Е, ка-се поделили после, они су то растурили. Имали су они дрвену кућу, другу са оним шиљком. Имо горе шиљак и крс. Она је узана скроз горе, а доле је само соба и кућа, зидано ћерпичом. Њу сам ја запамтила, па ми скинемо, зову се шашом, она је волико дрво, вако широко, а глатко је. А ми ставимо гор, што зовемо лука, уклиза се, ми дођемо па поскидамо около. Па ка ставе мене на оне лупачиће, сва у снегу затрпана. Нисам имала ни очеве мајке ни ђеда, ни мајчине. Они су помрли пре. А те моје стрине ћерка, она има бабу, па од јастука ови с кревета озго је вуна, озго је платно пртено. А ми кажемо: јој да имамо бабу, и ми би то имали. А немамо бабу, немамо ђеда.

А јел био вајат? Јашта је. Вајат је скоро моја сна срушила, те пао цреп. Док сам ја запамтила, није спаво нико. А пре можда су спавали ови старији. А сто? Јесмо имали сто, вако онај нод и клупе без наслона, мало фарбате. Имали су синију, ону са ногарама. Има у нас, ено је сад, нисмо бацили. Он је правио брда, ово што се тке платно. Имам ја и разбој, имам и преслицу. Разбој, чекрк имо исто, то се мота пређа, матовило, то моташ кад предеш на вретено. Можеш и то од кудеље, мота се и броји се по три, овај двајес. И то се после узме се па стави се – зове обумера, ставиш ти један клупчић колко имаш те колко платна да ти буде. Пре се то звало аршин. Сад више зову на метар. Е, сад, кад напредеш вако два полутка, а оно што избројиш по двајес жица по три ото се зове пасма. И сад ако ћеш ти да снујеш у десет, у двајес, толико моташ и бројиш и то се преде. Прво се посеје кудеља, па се обере, па се стави у воду. Мочило се звало, па се кисели, па има ступа, па се то стуче. Ено у мене у ручицама кудеља, ћетен и то се у јесен стуче. Има платно бездано. Па ја море, па ми само, попуцали витлови. А, јој, имам ја три дана теби да причам. Имају витлови. Оправе се у четри вако мотке и једна у средини. И то се намешти и то снујеш, оно што сам опрела платно од кудеље. А имају две сове се ударе овако, имају вратила, што се навија, а има доле шупљо де седиш ти и туд увлачиш то платно и завијаш озго с разбоја, одавијеш и ткеш, чунак има. Тако смо ми то радили све од кудеље пре. И то се кудеља уреди, има огребача, вако велика мотка, ов су зуби све гвоздени и та се ручица узме од кудеље и то с уреди и гребена. Јој, има то посла колко оћеш, изгребена. То-се сад почне да ради, обере се она у лето и покисели досад. Са се то туче ступом и то се реди. Па смо ми звали прела, то имало по стотину преље. То-се вечи зовне прело па се скупе омладина сва и матори народ. Ово сам ја нецала. То-сам ја нецала кад је стара кућа била па Милева закачила па није потревила на прозорић. То-се неца дрво и конац. Метнула сам ја тамо завесу на трокрилни прозор. Само-дрветом то се навезује. То ти је от кудеље, али пре није имало прашка па се то узме пепо. То-с опреде и помота, па имала ја стабуљу о дрвета вако, нађе се буква шупља. И ону сву пређу ја узмем у корито и у онај пепо закувам, а вамо има ранија и кувам. Прву ранију млаку, другу мало врућију, трећу опет мало, е четврта проври и тако два дана, две ноћи у стабуљи саспем ја, зависи колко имаш пређе и ставим други дан. Две ноћи мора да ноћи, послен се опере и ондај надође бела. А саде, саде мореш да опредеш само и да ставиш у прашак да проври, она је вака. Ал само не трпи млоги прашак. Неће кудеља, једе се. Али без, то-с осече, а од оне кртији кучина, то су биле сламарице. Спавато то на њима, лежато. Па ја ка-сам била гор, па у лето нема воде слабо, ми сиђемо долам у реку, ову брезовичку, снесем ја по десет-петнес они труба, ови сламарице и без и ткати пешкири. И састане се нас по десе-петнес, то само ври по реци. То-је песма, ори по цео дан. То-је се певало више на глас, све две две, жетелачки. То-су мобе биле, жетве, по стотина жетелаца. И ноћом и дањом. Зоб смо обично ноћом жели. Ка-сам ја била у Крстићима, то-је раван. Па ти кад погледаш вечи месечина, па само пуже когод мрав по оној равници.

Е то је брдо. Е, ов се уводи. То-ти је једанес пасама, десет и по, и толико наснују жица. То је о дренка, ово су зупци. Виш, ово је оборио пасма десет по три зато што је тријес жица и онда знаш тачно кад оснујеш оно. Јеси знала да снујеш? Нисам ја, мајка је моја сновала. Сад ја имам скоро сто аршина д-оснујем пређе, ал ми пукли витлови. И молила овог мог сина, нема кад да ми оправи. Није ме занимало зато што је то имало десет-петнес жена старији у нашем селу. Е, сад кад би гледала, сећам се ја како је моја мајка то. Мораш да почнеш, а почнеш тачно, јел ако не почнеш тачно, не мож да ткеш после. А јесу су то жене наплаћивале? Нека је наплаћивала, ал нека и није. Све то је била фамилија и породица. Е, после смо носиле ћилиме, сређивале у Ваљеву од памука, плаћале. Јабоме. Ја сам и те ћилиме радила. Преко тридесет ћилима урадила, дала деци.