КУЛТУРА СТАНОВАЊА У ВАЉЕВСКОЈ ПОДГОРИНИ

Антропогеографске карактеристике

Име Подгорина је веома старо и у народу одувек употребљавано за означавање географског подручја смештеног испод планина Медведника, Јабланика и Повлена, што значи да „права“ Подгорина обухвата само горњи ток реке Колубаре, Јадра, Тамнаве и њихових притока.

Као регионална целина име Подгорина почело се употребљавати крајем XVIII века (1792), када су турске власти Свиштовским миром морале да поделе Београдски пашалук на области и поставе њихове кнежеве. Тада је у ствари ова област у данашњем обиму (у границама које је записао и Љ. Павловић) постала кнежина, а њен први кнез на самом почетку XIX века Илија Бирчанин из Суводања.

Према антропогеографским истраживањима у подгорским селима има трагова староседелачких породица, али је ипак највећи део становништва досељенички. Ове области насељаване су од XVII века досељеницима из Старог Влаха, ужичког краја, Полимља и Потарја, Црне Горе, старе Херцеговине, Осата, Срема, Мачве (стари шабачки округ), Подриња (Јадар, Рађевина и Азбуковица), рудничког краја.